Download accelerator

[radulovity]

Na koji princip funkcionisu programi koji ubrzavaju download, poput Download Accelerator i da li postoje takvi programi i za Linux?

[Milan]

Princip je da se fajl izdeli na vise delova, i da se svaki od tih delova skida posebnom TCP konekcijom. Program ProZilla radi na tom principu. (pogledaj na  http://www.freshmeat.net)

[acim]

U sustini, ova akceleracija postaje zaista akceleracija samo ako imas dobar link, a ciljni FTP server ima bandwidth ogranicenje po konekciji ili tako nesto. Ukoliko je to losa modemska veza (mislim na losu telefonsku liniju i los modem), onda ovi "akceleratori" nece moci da pomognu. U zivotu sam privatno imao modem (USR 56K), ISDN i ADSL. Iako dobar, u Pozarevcu (mom rodnom gradu) je radio ocajno. U pitanju je bila posleratna (mislim na WW2) centrala, a ja sam bio dvojnik. Veza je bila vise nego ocajna, narocito sa bivsim provajderom Madona (na srecu bivsim, vlasnik je bio MM). Download od 1.2K je bio "dobar" ) Kada sam otisao na Island, isti modem je razbijao, konektovao se na nikada manje od 43333 i skidao uvek preko 3.5K, cako do 5K u sekundi. Kasnije sam nabavio ISDN koji je uvek skidao do maksimalne brzine, dakle 8 ili 16K u sekundi, zavisno da li koristis jednu ili obe linije, a trenutno imam ADSL koji ce mi biti dovoljan veoma dugo. ADSL skida 33K u sekundi, sto je vise nego dovoljno za kucne potrebe. Zasto sam sve ovo ispricao? Ne zato da bi se nervirali zato sto vam je download slab, vec u zelji da se kod nas nesto promeni i provajderi pocnu da nude kvalitetne usluge. Stoga, korisnici Interneta bi morali imati nekakvo udruzenje koje bi pokusalo da izdejstvuje kvalitetnije servise kako od provajdera, tako i od Telekoma i drzava Srbije. Nikakvi akceleratori nece pomoci na ocajnim linkovima, a nikakva vajda od njih nece biti ni na brzim linkovima, jer su oni vec brzi.

Postoji samo jedna situacija kada mogu da pomognu, a to sam vec napomenuo, no da pojasnim. Recimo, server ftp.linuxserbia.com ima ogranicenje od 4K po konekciji za konekcije iz inostranstva, dok na Islandu dozvoljava znatno veci prenos, do 100K (i ovo je ogranicenje, obzirom da moze jos). Od ovoga istupa nekoliko IP adresa iz Srbije, recimo nekoliko masina iz Infoskyja ima punu brzinu pristupa, sto u praksi iznosi do 50K. Akcelerator bi mogao da pomogne ukoliko vam je link brzi od 4K, recimo imate ISDN koji moze da prenese 8K/s. Onda ce dva threada akceleratora ostvariti tu punu brzinu prenosa, pa ce koriscenje kanala biti optimalno, brzina downloada maksimalna, a troskovi downloada minimalni. No, da bih sprecio ovo, namestio sam ogranicenje da jedan sajt moze da napravi samo jednu konekciju, dakle akceleratori nece pomoci. Kada vec pricam o ovom FTP serveru, napomenucu da restrikcije nisu uradjene zbog Srbije, problem su predstavljali Amerikanci. Jedne noci, kada nije bilo ogranicenja, neki stari Mandrake ISO je preuzimalo preko 80 ljudi, nas link od 10MB/s je kompletno bio zagusen. Stoga sam morao da uvedem restrikcije i ubedim sefove da FTP server ipak ostane, obzirom da nije jednostavno ubediti firmu na Zapadu da besplatno hostuje "nekakve" Linux stvari. Korisnici iz Srbije prakticno nisu ugrozeni time jer Infosky obezbedjuje mirror u zemlji, tako da je pametnije koristiti taj server, ftp.linux.co.yu. Eto, sada znate kako funkcionisu mere ogranicenja brzine na ftp.linuxserbia.com )

[legend]

Jedan od cestih principa je da se fajl deli na delove pa da se simultano skidaju. Ispostavi se u mre

[radulovity]

Ja licno zivim u Kupusiuni, jednom seocetu izmedju Apatina i Sombora, i tu mucim muku sa Internetom. Nezavisno od toga da imam modem boljeg kvaliteta (ext. USR 56k) veza na koju se konektujem iznosi fiksno 1200 bps. Na vecoj brzini se do sada nikada nisam konektovao, doduse ni na manjoj. Dve godine su nam obecavali digitalnu centralu koja ce najverovatnije u novembru stupiti u rad. U mom rodnom mestu, Apatinu se moja drugarica konektuje na 33.600. Ona moze sebi da dozvoli liksuz poput surfovanja na internetu uz gledanje slika, animacija i drugih multimedija. Da ucitam sajt http://www.linux.co.yu mi treba oko 4 min, naravno bez pilo ikakve slike. Jednom sam pokrenuo download, cisto da vidim brzinu skidanja podataka i zaprepastio sam se kada sam video broj od 33 bps, sto se kasnije popelo na "cak" 70 bps.
Boban je rekao da bi trebalo da se napravi neko udruzenje koje bi pretstavljalo interese kod provajdera, Telekoma i pred vladom, i on je pravu, mozba bi to i pomoglo. Postoje neke stvari koje ne mogu da shvatim. Zasto kod nas ne postoji veci broj ljudi koji bi kuci koristilo DSL? Pa kod nas je luksuz imati ISDN i koristiti Internet 30 min dnevno. Nase linije su ocajne. Cesta je pojava konferencijskog razgovora sa komsijama ili sa ljudima iz sroz levog sela, ja nikada nemam izlaznu liniju iz sela ako kisa pada vise od dva sata. Nasi provajderi imaju neke jadne linkove od 2 Mbps i sa tim rade. Oni i ne zele da nabave nove linkove, zasto kada im je to dovoljno posto niko ne moze da "povuce" vise od 16k (ISDN sa oba kanala). Telekom muku muci sa linijama i sa svojim radnicima koji su trazili povisicu plate. Oni su nabili cene prema tome niko vise nema volje da telefonira vise od nekih 15 min dnevno (to je dosta za razmenu poste i neko krace surfovanje). Da pokrene neki download fajla veceg od 3 MB, ni za Boga. U Madjarskoj (ovu drzavu koristim za primer jer je blizu nama i pre par desetina godina smo bili razvijeniji od nje) je normalno da svaki grad ima svog kablovskog privajdera koji za nekih 30-50 DM daje neograniceni pristup Internetu (prosecna plata oko 600 DM). Nije retka pojava da i neko vece selo ima svog provajdera koji ima link od 10-20 Mbps. Veci kablovski provajderi imaju protok podataka od 1 Gbps. Kada cu ja u zivotu moci da prijustim sebi tako nesto? Uopste, ja ne znam da sem Beograda ima jos jedan kablovski provajder koji ima u ponudi Internet pristup (mozda Novi Sad).
Gore navedenim sam zeleo da kazem da sam jako razocara i ojedjen zbog ovih uslova zivota kao i zbog toga da ne vidim mogucnost da se ista promeni, tacnije vidim ali za to ce trenati nekih 6-7 godina. Dotle ostaje konferencijska veza i zelje za necim boljim, sto ce se mozda i ostvariti.
Moguce je da sam u svojim redovima pokazao jedan veliki entuzijalizam, mozda je to zbog mojih 17 godina, ali ne zelim da jednog dana i moje dete zivi u onkakvim uslovima u kojima sam ja ziveo. Bio bih izuzetno sretan kada bi ta zajednica, koju je Boban spomenuo, stvarno nastane i da neko i obrati paznji na nju i nadam se da ce se ucniti neki koraci za celu realizaciju.