|
utorak, 03. oktobar 2006. |
Linux na serverskim platformama je sastavni deo većine ozbiljnijih informacionih infrastruktura. Veliki hardverski vendori poput IBM-a, HP-a i Della dosta polažu na taj segment tržišta, pa je lako doći do odgovarajuće podrške i dokumentacije. Međutim, Linux na desktop računarima je prilično zapostavljeno rešenje, tako da je njegova primena najčešće hrabar eksperiment ambicioznijih IT menadžera i administratora. Ovakva rešenja su plod rada lokalnih timova, pa su time i ograničena na specifična okruženja i zavisna od svojih tvoraca. U tom svetlu zanimljiva je publikacija koju sprema IBM, a čiju draft verziju možete skinuti odavde. Ova publikacija pokušava da pruži polaznu osnovu onima koji nameravaju da se upuste u proces migracije svojih kompanijskih desktop računara na Linux okruženje, a možda postavi i neke osnovne standarde. |
|
|
Autor Boban Aćimović
|
|
sreda, 27. septembar 2006. |
|
Kako kaže članak na sajtu B92, posle uspešnog lobiranja Ministarstva za nauku, organizacija sa sedištem u Ženevi je ipak prihvatila prvobitno odbijen predlog Beograda - dvoslovnu skraćenicu RS. Dakle, Međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO je našoj zemlji dodelila dvoslovnu oznaku RS, tako da u budućnosti možemo očekivati promenu imena domena iz .YU u .RS. Za sada nije poznat tačan datum ove promene. |
|
|
Autor Saša Ranisavljević
|
|
subota, 23. septembar 2006. |
|
I konačno, posle pet RC verzija, konačno je objavljena i finalna verzija Slackware Linuxa. Nova verzija ove popularne distribucije je izdata posle više od godinu dana razvoja i testiranja. Samim time, dobijamo sigurnu i stabilnu distribuciju koja je ujedno veoma lagana za održavanje i podešavanje. Nova verzija donosi default kernel 2.4.33.3, mada su dostupni i 2.6.17.13 kao i dobro testiran 2.6.18. Tu su i nove verzije KDE i XFCE desktop okruženja. Više o novoj verziji možete pročitati ovde . |
|
|
Autor Saša Ranisavljević
|
|
utorak, 19. septembar 2006. |
 Slackware, popularna GNU/Linux distribucija je dobila još jednu RC verziju. U pitanju je RC5, nadamo se finalni pre izlaska finalne verzije 11. Kako se može videti u trenutnom changelogu , ovo je zadnja RC verzija pre finalne 11-ice. Takođe u changelogu možete videti da je u zadnje vreme dosta stvari urađeno na distribuciji. U svakom slučaju, i skorije vreme nas očekuje nova verzija ovog stabilnog i brzog operativnog sistema. |
|
|
Autor Saša Ranisavljević
|
|
nedelja, 17. septembar 2006. |
|
Kada pročitate naslov ovog članka, možete pomisliti da ću u njemu na neki način blatiti RPM menadžer paketa. No, zapravo se radi o jednom malom a zanimljivom programu za koga sam uspeo da nađem rpm pakete. WTF je program čija je namena prevođenje upravo skraćenica kao što su wtf, lol, btw, brb... U slučaju da se nađete na nekom od stranih ( a i naših ) IRC mreža, videćete dosta skraćenica koje vam neće biti jasne. Zato, ako vam je ovaj program potreban, rpm pakete možete preuzeti ovde . |
|
|
Autor Saša Ranisavljević
|
|
nedelja, 10. septembar 2006. |
|
Bauk HTTP Server je open source projekat našega sunarodnika. Radi se o Web serveru visokih performansi, koji podržava HTTP/1.1 standard. Bauk je mali i veoma brz Web server, što je posledica njegove napredne arhitekture i jedinstvenog dizajna. Projektovan je tako da radi na Unixolikim sistemima, za šta mu je potreban samo jedan direktorijum. Kompajliranje i podešavanje istoga se odvija veoma brzo, tako da za kratko vreme možete imati veoma dobar Web server koji može da opsluži veliki broj konekcija na istom serveru, sa time da neće doći do gubitaka performansi. Pored HTML/1.1 standarda, Bauk donosi i punu podršku za CGI/1.1 standard. Naravno, ovo nisu jedine mogućnosti ovoga Web servera. Ja sam se lično uverio u to koliko Bauk nije zahtevan. Bauk sam instalirao i pokrenuo na mašini od 75 Mhz, sa 32 MB-a RAM-a i on radi normalno. Nekome se može učiniti da je dokumentacija koja dolazi uz Bauk veoma mala. No, otvaranjem bauk.k konfiguracionog fajla koji dolazi uz instalaciju primetićete da je isti veoma dobro komentarisan. Veliki konfiguracioni fajl takođe znači da Bauk ima dosta opcija, a i pored ovoga on ne zauzima mnogo prostora na hard disku. Ceo projekat ima otprilike oko 37.000 linija, što je moramo priznati dosta veliki projekat. Za Bauk je takođe izrađen tablično vođen interpretator konfiguracione skripte koji ima svoj preprocesor, komentare u bloku i liniji, dve vrste podataka ( number ,string ), promenjive, racunske i bit operacije, ugradene funkcije... ). Sam interpretator je složeniji i obimniji nego većina programa ove namene koji trenutno mogu da se nađu. Ceo cilj interpretatora konfiguracione skripte jeste robusnost u korišćenju, odnosno korisnik može slobodno da menja konfiguracioni fajl, a interpretator će mu prijaviti ako u istom ima nekih grešaka. Autoru Bauka Vlajku ( kontakt kliker[at]eunet[dot]yu ) je bilo bitno da napravi Web server koji će biti funkcionalan, sa dosta mogućnosti, a koji će pored toga biti veoma brz u svom poslu, i koji neće trošiti mnogo sistemskih resursa. Bauk možete preuzeti ovde . |
|
|
