linux.rs

Mnogi od nas su imali puno problema prilikom učenja Linux operativnih sistema. Mnogi su krenuli pogrešnim putem i trudili se da pri svom obučavanju izbegavaju rad u terminalu i u potpunosti se oslone na grafičko okruženje. Međutim, u jednom trenutku će naatati problemi koje je skoro nemoguće rešiti u grafilčkom okruženju i onda na scenu stupa lomljenje tastature i depresija zbog nemogućnosti da problem bude rešen. Zbog takvih situacija neophodno je provesti određeno vreme u proučavanju Unix - a i njegovih komandi. Danas je dosta teško naći dobru literaturu a pogotovu na našem jeziku. Za to se ,da bi Unix i Lunix literatura za početnike bila dostupna i na našem jeziku, pobrinuo jedan od boljih domaćih sajtova koji obiluje literaturom raznolikog i vrlo korisnog sadržaja počevši od programiranja do rada u Unix - Based operativnim sistemima. Registracija je potpuno besplatna a moja preporuka za sve Linux početnike bila bi knjiga: Operativni sistemi: Unix i Linux čiji su autori  B.Đorđević, D.Pleskonjić i N.Maček.

Novi Peppermint linux je operativni sistem zasnovan na internet tehnologiji.

Poput njegovog prethodnika Linux Mint 8 LXDE Community Edition, kojeg je razvijao isti tim stručnjaka, i ovaj OS je po zahtevima vrlo skroman tako da je za njegov ispravan rad neophodno samo 192 MB RAM memorije i 4GB slobodnog mesta na hard disku. Koristeći se aplikacijama kao što su Drop-Box, Exaile Music Management, Prism, X-Chat (IRC Clijnt)  i torent clijent zvan Transmission uspeli su da naprave jedan vrlo efikasan operativni sistem čije je grafičko okruženje bazirano na optimiizovanom X11 (LXDE). Na osnovu testiranja ovog operativnog sistema, nakon instalacije zauzima neverovatnih 82 MB RAM memorije što je vrlo impresivno uzimajući u obzir i njegovu veliku brzinu. Vreme boot-ovanja je (u zavisnosti od hardvera) nekih 25 sekundi računajući od priitiskanja dugmeta za paljenje kompjutera!

Sve u svemu vrlo impresivan i korisnički prijatan preporučljiv je za sve one koji imaju dobru internet konekciju i koji žele pouzdan i hardverski nezahtevan operativni sistem. Kako izgleda Peppermint linux mozete videti ovde. Slobodan download je dostupan na http://peppermintos.com/download.

Na pomolu je nova vrsta ratovanja izmedju kompanija. Rat oko video materijala.

Kako je, do sada, Adobe Flash vodio glavnu ulogu za online sadržaj, sa pojavom HTML5 standarda, Microsoft i Apple su videli šansu da skinu Adobe sa trona. Mašući otvorenim standardom, na papiru samo, Apple prestaje da podržava Flash pod raznim izgovorima i okreće se "otvorenom" standardu. Mož` misliti... Apple...

Elem, da stvar bude još gora, Microsoft i Apple su rešili da u HTML5 standardu podrže samo vlasnički h.264 codec. Neko će da se počeše po glavi i pomisli da je to loš potez, jer distribucija h.264 codeca koštaove kompanije oko 5 miliona dolara godišnje. Loš potez, ne bih se složio. 

Sa pojavom slobodnog Ogg Theora video codeca, koji je isto dobar kao i h264, i malo bolji pri niskim bitrateom, otvaraju se vrata open-sourceu, koje prouzrokuju gubitak kontrole, koji zapravo i donosi profit ovim kompanijama. Tako su Microsoft i Apple rešili da u svojim web browserima, na otvorenom HTML5 standardu, podrže samo vlasnički h264 codec. Mozilla je izjavila da se to protivi duhu slobodnog softvera, tako da u istom standardu, Firefox podrzava Ogg Theora codec, dok Google Chrome podržava oba.

Ne sumnjam da će i Mozilla biti prinudjena da podrži h264 zbog svojih korisnika, tako da budućnost Ogg Theore nije ni malo svetla. Šteta, opet igrarije moćnih plaćamo mi, kao i do sada, od kad je para izmišljena.

Vremena se menjaju.

Apple je mukotrpnim radom na suzbijanju svega otvorenog i javnog, uspeo da obori Microsoft sa čela liste neprijatelja Open Source softvera. Najnovija blokada Adobeu (koji i nije open source, ali je flash player besplatan) je u stvari samo još jedan nož koji je Mr. Stivie uspeo da zabode svojim korisnicima. Za razliku od Microsofta, koji kako-tako ipak podržava ponešto od open sourcea, čak i malim promilima doprinosi, Apple ne dozvoljava ne samo aplikacije otvoreog koda, već i aplikacije koje su napravljene Apple-ovim alatima, a nisu aminovani od strane uprave Apple-a.

Slučaj sa Operom, gde su korisnici nakon mukotrphnih peticija i kritika uspeli da uvrste ovaj Web Browser u Apple-ov arsenal je prevršio svaku meru. Programeri koji sa celom bulumentom skupih Apple alata prave programe za iPhone i iPad, nemaju garanciju da će njihov softver biti uvršten i dostupan korisnicima. Isto važi i za Audio i Video sadržaj.Kako je Apple zabranio tzv Reverse Engineering, a to je ono što Open Source developeri rade da bi prilagodili neki softver da radi na linuksu,  postaje potpuno nemoguće pisati drajvere ili bilo šta što bi bila veza izmedju Apple uredjaja i sotvera, i drugih sistema.

Ovo mi deluje kao da Apple sam sebi polako uvodi ekonomske sankcije. Da se podsetimo, Windows OS je i postao toliko popularan zato što Microsoft namerno nije jurio pirate. Politika Microsofta "Ako vec piraterišu, nek piraterišu od nas" je očigledno bila jako uspešna.